Kreiranje prve Nacionalne strategije za civilna društva

seoski turizam

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije organizovala je Nacionalnu konferenciju "UKLJUČI SE – KAKO CIVILNO DRUŠTVO ŽELIŠ?!" radi kreiranja prve Nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Konferencija je održana od 20-21. februara u Sava centru, a prisustvovalo je više od 300 predstavnika institucija i organa državne uprave na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i organizacije civilnog društva, na kojoj su bili predstavljeni najbolji primeri iz Evropske unije i regiona, vezani za proces kreiranja i primene strateških okvira za razvoj civilnog društva.

Konferenciju su otvorili Ivana Ćirković, direktor Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Majkl D. Kirbi ambasador SAD u Republici Srbiji, Nils Ragner Kamsvag, ambasador Kraljevine Norveške u Republici Srbiji.

Ivana Ćirković, direktor Kancelarije, pozdravila je paneliste i sve učesnike, istakavši da je je ovaj skup "važan dan za Srbiju", jer bez jakog civilnog društva nema ni suštinskog napredka i razvoja Srbije i da samo osposobljeno i razvijeno civilno društvo može da sprovede proces donošenja politika.

Ministar pravde i državne uprave, Nikola Selaković, napomenuo je da resorno ministarstvo aktivno radi na razvoju i saradnji sa civilnim društvom, jer ne postoje građani radi dobrobiti institucija, već postoje institucije radi dobrobiti građana. Jedan od najpouzdanijih mehanizama za podizanje naših ciljeva jeste razvoj okruženja za razvoj civilnog društva.

seoski turizam

Šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Tanja Miščević, istakla je značaj civilnog društva u evropskim integracijama, a pregovori za člantvo su podjednako veliki izazov i za državu i za civilno društvo. U oba slučaja se gradi sistem za civilno društvo koje je nedvosmisleno u razvijanju demokratija i koje je pokretač reformi.

Najveći deo konferencije bio je radan kroz primenu Otvorenog prostora, koji omogućava promišljanja složenih tema, uz princip samoorganizovanja, i postizanje rezultata u jako kratkom vremenskom periodu. Metodologija Otvorenog prostora je omogućila svim učesnicima da razgovaraju i aktivno učestvuju u definisanju ključnih tema i ciljeva razvoja civilnog društva u Republici Srbiji i na taj način doprinesu izradi radnog teksta budućeg strateškog okvira za stvaranje posticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji.

Završni dan Konferencije protekao je u radnoj i pozitivnoj atmosferi i saradnji predstavnika civilnog društva, koji su, kao i prvog dana, bili veoma zainteresovani za teme za koje su se opredelili.

Tokom prvog dela dana učesnici su nastavili da razrađuju sve ono što su započeli prethodnog dana i pravili plan za dalje aktivnosti. S obzirom na to da je prvog dana konferencije predloženo više od pedeset tema, one srodne su grupisane, pa je konačan broj tema za koje se glasalo bio 15. Učesnici su se nakon toga, u skladu sa svojim interesovanjima, grupisali i nastavili rad na razvijanju strategije za onu temu koja je po njihovom mišljenju bila prioritetna.

Neke od tema koje su učesnici odabrali tiču se obrazovanja, volontiranja, kulture, životne sredine, evropskih integracija, socijalne zaštite i zdravstva, razvoja ruralnih organizacija, LGBT prava.

Na završnom okupljanju u krugu, neki od učesnika su se zahvalili Kancelariji na ovako koncipiranoj konferenciji, poručivši da su bili bliže cilju kome teže i da su se svi ujedinili oko tog cilja.